Opis
Kompletna krvna slika je osnovna laboratorijska analiza krvi koja se radi zbog procene opšteg zdravstvenog stanja i otkrivanja različitih poremećaja poput anemija, infekcija, virusnih oboljenja, stanja uhranjenosti organizma i izloženosti otrovnim materijama. Ovom analizom krvi dobija se uvid u broj i kvalitet ćelija krvne loze : eritrocita, trombocita i leukocita.

Opis
Total Iron Binding Capacity- Ukupni kapacitet vezivanja gvožđa, odnosno maksimalna količina gvožđa koji transferin može da veže. U organizmu se između mesta apsorpcije, deponovanja i korišćenja, gvožđe transportuje pomoću transferina. U zavisnosti od toga koliko je gvožđa vezano za transferin u plazmi, govorimo o zasićenosti transferina. Normalno je da je samo 1/3 zasićena gvožđem, dok su 2/3 slobodne za vezivanje dodatnih količina gvožđa.

Povišene vrednosti:

• Anemija usled nedostatka gvožđa.
• Trudnoća.
• Oralni kontraceptivi.
• Virusni hepatitis.   

Snižene vrednosti:

• Hemohromatoza
• Hronične bolesti.
• Malnutricija.
• Inflamacija.
• Bolesti jetre.
• Nefrotski sindrom.

Opis

UnsaturatedIronBindingCapacity-UIBC ili nezasićeni kapacitet vezivanja gvožđa je ona količina gvožđa koja može da se veže za transferin. Normalno je jedna trećina transferina zasićena gvožđem a UIBC je rezervni kapacitet za vezivanje gvožđa.

Povišene vrednosti:
Deficijencija gvožđa

Snižene vrednosti:
Hemohromatoza, trovanje gvožđem, malnutricija, hronične bolesti, anemija (hemolitička, sideroblastna), inflamacija, bolesti jetre

Opis
Određivanje feritina se koristi kao rutinski test koji pokazuje rezerve gvožđa u organizmu, jer se feritin u ćelijama stvara kao odgovor na povećanje sadržaja gvožđa, sprečavajući na taj način bilo koju toksičnu reakciju u ćeliji. Nalazi se u svim tkivima, ali ga najviše ima u koštanoj srži, jetri i slezini.

Povišene vrednosti:

• Oboljenja jetre.
• Maligna oboljenja.
• Nekroza ćelija.
• Inflamacije.

Snižene vrednosti:

• Anemija (usled nedostatka gvožđa).
• Akutno ili hronično krvarenje.
• Trudnoća.
• Smanjena apsorpcija gvožđa.

Opis
Transferin je transportni protein za prenos gvožđa od mesta apsorpcije i mesta razgradnje do mesta eritropoeze (koštana srž). Normalno je da je samo 1/3 zasićena gvožđem, dok su 2/3 slobodne za vezivanje dodatnih količina gvožđa. Ovaj protein se sintetiše u jetri, manjim delom retikuloendotelnom sistemu i endokrinim žlezdama (testiti, ovariji). Određivanje koncentracije transferina bitno je za diferencijalnu dijagnozu anemija.

Povišene vrednosti:

• Deficijencija gvožđa.
• Trudnoća.
• Upotreba oralnih kontraceptiva.

Snižene vrednosti:

• Hemohromatoza.
• Hronične bolesti.
• Malnutricija.
• Inflamacija.
• Bolesti jetre.
• Nefrotski sindrom.

Opis

Haptoglobin je glikoprotein sastavljen od dva para α i β lanaca koji se sintetiše u jetri.Usledhemolize in vivo oslobađa se hemoglobin iz eritrocita,stvara kompleks sa haptoglobinom koji serumu daje karakterističan ksantohromniizgled.Određivanjehaptoglobina ima najveći klinički značaj u diferencijalnoj dijagnozi hemolizne anemije.

Povišene vrednosti:
U trudnoći,hronične infekcije,malignitet,reakcije akutne faze,terapija kortikosteroidima,bilijarna opstrukcija

Snižene vrednosti:
Kod hepatocelularnih bolesti (zbog smanjene sinteze) Hemolitička anemija (intravaskularnahemoliza) Megaloblastnaanemija (zbog krvarenja u tkivima)

Opis
Vitamin B12 ili Cijanokobalamin je vitamin rastvorljiv u vodi, neophodan u hematopoezi za proces sazrevanja eritrocita i funkcionisanje nervnog sistema. Vitamin B12 pripada grupi hemijskih jedinjenja kobalamina koji sadrze kobalt u središtu tetrapirolovog prstena.Vitamin B12 prevashodno sintetišu mikroorganizmi, nema ga u biljkama, a glavni izvor ovog vitamina su namirnice životinjskog porekla. Sigurni izvori vitamina B12 su meso, mlečni proizvodi i jaja.

Klinički značaj:
Metabolički put počinje unosom vitamina B12 vezanog za proteine iz namirnica životinjskog porekla u gastrointestinalni trakt. Izlučeni pepsin i hlorovodonična kiselina razlazu proteine i oslobadjaju kobalamin.Oslobodjeni vitamin B12 se vezuje za unutrašnji faktor i tako vezan u kompleksu transportuje do distalnog ileuma a u krvotok ulazi resorpcijom iz creva. Ova analiza zahteva uzorkovanje krvi natašte.

Povišene vrednosti:
Mijeloproliferativne bolesti
Jetrene i bubrezne bolesti
Maligne bolesti

Snižene vrednosti:
Perniciozna anemija (deficijencija unutrašnjeg faktora, hronični atrofični gastritis, resekcija želuca ili zbog prisustva antitela na unutrašnji faktor).
Poremećaj u asorpciji (kod intestinalnih oboljenja).
Vegetarijanska ishrana (nakon 10-20 godina).
Neurološke bolesti

Opis

Antitela na parijetalne ćelije epitela sluzokože želuca su prisutna kod  90% bolesnika sa pernicioznom anemijom i 10% zdravih osoba,ali se mogu detektovati i kod autoimunih bolesti.
Ako su antitela pozitivna, a postoji klinička slika perniciozne anemije,nije potrebno dalje ispitivanje i postavlja se dijagnoza perniciozne anemije.

Opis
Eritropoetin je hormon koji reguliše brzinu stvaranja eritrocita, odnosno održava konstantnu masu eritrocita u cirkulaciji. Ovaj hormon se primarno stvara u bubrezima i utiče na sve faze eritropoeze, a sintetiše se kao odgovor na hipoksiju (smanjen pritisak kiseonika u krvi).

Povišene vrednosti:

• Sekundarna policitemija (plućne bolesti praćene hipoksijom, tumori bubrega, jetre, pluća i mozga).
• Usled veće nadmorske visine.

Snižene vrednosti:

• Primarna policitemija.
• Hronična bubrežna bolest.
• Anemija nepoznatog porekla (hemoterapija, HIV, hematološke bolesti).

Opis
Kompletna krvna slika je osnovna laboratorijska analiza krvi koja se radi zbog procene opšteg zdravstvenog stanja i otkrivanja različitih poremećaja poput anemija, infekcija, virusnih oboljenja, stanja uhranjenosti organizma i izloženosti otrovnim materijama. Ovom analizom krvi dobija se uvid u broj i kvalitet ćelija krvne loze : eritrocita, trombocita i leukocita.

Opis
Retikulociti su mlade ćelije eritrocitne loze na prelazu između eritroblasta i zrelog eritrocita. Sazrevanje retikulocita traje 2-3 dana u kostnoj srži i 1 dan u cirkulaciji. U reaktivnim stanjima (krvarenje, hemoliza) dolazi do preranog otpuštanja retikulocita u cirkulaciju, to su tzv stresni retikulociti i oni sazrevaju 3 dana u perifernoj krvi. Broj retikulocita se izražava na 1000 eritrocita (‰) ili kao apsolutni broj.

Klinički značaj:
Retikulociti se koriste za procenu funkcije kostne srži, naročito u normocitnoj anemiji.

Referentne vrednosti:
0,005-0,015 (5-15 ‰) ili 21,0-94,5 ×10⁹ /L

Povišene vrednosti:
Retikulocitoza je pouzdan parametar regenerativne eritropoeze, javlja se kod akutne hemoragije, hemolizne anemije, hipersplenizma, terapije gvožđem, transplantacije kostne srži

Snižene vrednosti:
Retikulocitopenija je znak neefektivne eritropoeze kod anemije usled nedostatka gvožđa, bakra, vitamina B₆, vitamina B₁₂, folata, bubrežnih oboljenja, hronične inflamacije...

Opis
Glukoza je monosaharid koji predstavlja glavni izvor energije u organizmu. Neophodna je za mnoge procese, naročito za rad mišića i mozga. Hranom se unose polisaharidi, skrob i glikogen čijom se razgradnjom oslobađa glukoza. Glavni endogeni izvor glukoze je glikogen iz jetre, a ona se može stvarati i iz nekih neugljenohidratnih jedinjenja (npr.aminokiselina). U regulaciji nivoa glukoze u krvi značajnu ulogu imaju hormoni, pre svega insulin. Takođe nivo glukoze regulišu glukagon, hormon rasta, adrenalin, glukokortikoidi, tiroksin.

Klinički značaj:
Određivanje glukoze u krvi je jedan od najčešće određivanih parametara u laboratorijskoj praksi. Veoma je važno određivanje glukoze za dijagnozu i praćenje terapije diabetes mellitusa kao jedne od najčešćih endokrinoloških bolesti savremenog društva.

Povišene vrednosti:
hiperglikemija javlja se kod diabetes mellitusa, privremeno kod jakog stresa, nekada i posle moždanog udara. Može biti povišen u trudnoći, to je tzv.gestacijski dijabetes koji se javlja zbog poremećene tolerancije na glukozu.

Snižene vrednosti:
hipoglikemija može se javiti zbog bolesti jetre, velikog unosa alkohola, smanjenog unosa šećera, nedostatka hormona rasta, inslinoma gde se luče velike količine insulina, pankreatitisa...

Opis
Oralni test tolerancije glukoze se radi kada postoji sumnja na diabetes mellitus, sumnja na getacijski diabetes ili poremećenu toleranciju na glukozu. Test se izvodi tako što se prvo određuje glukoza na tašte, zatim pacijent popije određenu količinu glukoze rastopljene u vodi, a zatim se glukoza određuje u uzorcima krvi uzetih nakon 60 i 120 min od uzimanja glukoze. Test se radi ujutro, na tašte posle 12h noćnog gladovanja. Pacijent ne sme da jede tokom izvođenja testa, niti da puši, može da pije vodu. 30 minuta pre izvođenja testa pacijent treba da miruje.

Opis
Glikozilirani hemoglobin ili HbA1C je frakcija hemoglobina koja se neenzimski glikozilira i čija koncentracija odražava prosek koncetracije glukoze u periodu od 3 meseca. Određivanje HbA1C se smatra vrlo važnim dijagnostičkim parametrom u praćenju kontrole terapije dijabetesa, naročito insulin-zavisnog.

Povišene vrednosti:
kod dijabetičara sa loše kontrolisanim nivoom glukoze u krvi mogu se naći vrednosti HbA1C koje su i dva puta više od gornje granice referentnog intervala. Rezultati za HbA1c mogu da budu lažno povišeni ili sniženi usled prisustva abnormalnih hemoglobina i kod nekih pacijenata sa bolestima bubrega i jetre.

Snižene vrednosti:
U trudnoći su rezultati za HbA1c niži za 0,5% zbog hemodilucije i drugih faktora.

Opis
Insulin je hormon koji stvaraju ß-ćelije Langerhansovih ostrvaca pankreasa. Sintetiše se u obliku molekula neaktivnog proinsulina koji u krvi disocira na insulin i C-peptid u ekvimolarnom odnosu. Insulin se brzo metaboliše u jetri, mišićima i bubrezima . Ima relativno kratak period zadržavanja u krvi jer mu je vreme poluživota svega 4 minuta. Stoga se za ispitivanje funkcije ß-ćelija pankreasa češče koristi analiza C-peptida jer je njegovo vreme poluživota 30-40 minuta.

Klinički značaj:
Osnovna uloga insulina u organizmu je regulacija nivoa glukoze u krvi. Izlučivanje insulina javlja se kao odgovor na povišenu koncentraciju glukoze u krvi i bifazično je. Prva faza traje od nekoliko sekundi do 10 minuta od momenta konzumacije glukoze dok druga faza izlučivanja nastupa nakon nekoliko sati. Insulin svoj hipoglikemijski efekat ostvaruje preko specifičnih transmembranskih receptora koji olakšavaju ulazak glukoze u ćelije jetre, mišića i masnog tkiva gde se ona dalje metaboliše.

Povišene vrednosti:
Hiperinsulinemija se može javiti kao posledica ozbiljnih oštećenja jetre, ili bubrega, adenoma Langerhansovih ostrvaca pankreasa ili karcinoma. Hiperinsulinemija koja je povezana sa normalnom koncentracijom glukoze u serumu može biti znak postojanja tkivne rezistencije na insulin. Povišena koncentracija insulina povezana sa hipoglikemijom u serumu može da se javi i kod zdravih osoba, npr. kod gladovanja, u trudnoći ili neonatalnom razvoju.

Snižene vrednosti:
Hipoinsulinemija u krvi koja je povezana bilo sa normalnom bilo sa sniženom koncentracijom glukoze u serumu znak je klinički izražene šećerne bolesti( diabetes mellitusa) tipa I ili II. Uzrok nastanka šećerne bolesti može biti smanjena sinteza insulina u ß-ćelijama pankreasa usled njihovog oštećenja (tip I) ili smanjena aktivnost insulina(tip II), prisustvo antitela na insulin, nedostatak insulinskih receptora. Hipoinsulinemiju može izazvati somatostatin jer je on snažan inhibitor sinteze insulin, kao i noradrenalin koji koči lučenje insulin preko £-adrenergičkih receptora. U stanjima koja su povezana sa hipokalijemojm i hipokalcijemijom sinteza insulin je smanjena takođe.

Napomena:
Nalaz je gotov za dva sata.

Opis
C-peptid nastaje u toku biosinteze insulina iz proinsulina. U krvi se nalazi u istoj količini kao i insulin, ali je njegova koncentracija u plazmi veća zbog dužeg poluživota i zato je bolji parametar za ispitivanje funkcije beta ćelija pankreasa od insulina.

Klinički značaj:
Određivanje C-peptida, insulina i glukoze koristi se u diferencijalnoj dijagnozi hipoglikemije radi određivanja adekvatne terapije. C-peptid se koristi u praćenju terapije dijabetes melitusa tip 1, zatim u dijagnostici insulinoma, u diferencijalnoj dijagnozi kasnog autoimunog dijabetesa odraslih i kod dijabetes melitus tip 2.

Povišene vrednosti:
kod nekih bubrežnih bolesti,jer se izlučuje urinom. Takođe, povišene vrednosti mogu nastati zbog pojačane aktivnosti pankresa, hipersplenizma, bubrežne bolesti, gojaznosti.

Snižene vrednosti:
u hipoglikemiji, gladovanju, kod hipoinsulinizma.

Opis
Albumin je najzastupljeniji protein plazme. Čini 55-65% ukupnih proteina plazme. Sintetiše se u jetri i odražava njenu funkcionalnost odnosno njenu sintetičku sposobnost. Njegova osnovna uloga je održavanje koloidno-osmotskog pritiska u plazmi, kao i transport brojnih hormona, kalcijuma. Koncentraciju albumina možemo određivati u serumu ili urinu. Određivanje koncentracije albumina u urinu naziva se mikroalbuminurija. Može se vršiti ispitivanje pojedinačnog uzorka urina ili 24h-urina (dvadesetčetvoročasovnog urina).

Klinički značaj:
Mikroalbuminurija ima važan dijagnostički značaj kod osoba sa diabetes mellitusom tipa I. Ona odražava funkcionalnost rada bubrega. Koristi se za ranu detekciju dijabetičke nefropatije i praćenje terapije kod bolesnika sa već postavljenom dijagnozom.

Povišene vrednosti:
Povišena koncentarija albumina u urinu znak je disfunkcije bubrega, tj. poremećaja u bubrežnoj filtraciji. Mikroalbuminurija je, takođe, pokazatelj bubrežnih i vaskularnih komplikacija (dijabetička nefropatija i dijabetička retinopatija) u diabetes mellitusu.

Snižene vrednosti:
Snižene vrednosti mikroalbuminurije nemaju dijagnostički značaj.

Napomena:
Nalaz je gotov za dva sata.

Opis
Trigliceridi su vrsta lipida. Sastoje se od trohidroksilnog alkohola glicerola i masnih kiselina. Osnovni su sastojak hranom unesenih lipida. Skladište se u masnom tkivu i najvažniji su depo energije. Organizam u stanju gladovanja ima sposobnost mobilizacije triglicerida iz masnog tkiva i njihove razgradnje zarad dobijanja energije.

Klinički značaj:
U krvi se transportuju u obliku lipoproteinskih čestica. U biohemijskoj dijagnostici određivanje triglicerida vrši se u sklopu lipidnog statusa koji pored triglicerida obuhvata i određivanje koncentracije ukupnog, HDL i LDL holesterola. Trigliceridi su nezavistan faktor rizika za razvoj koronarne srčane bolesti, ali veoma bitan faktor za razvoj ateroskleroze. Klinički, merenje triglicerida pomaže kod klasifikacije raznih genetskih i metaboličkih lipoproteinskih poremećaja kao i kod procene faktora rizika za aterosklerozu i kardiovaskularna oboljenja.

Povišene vrednosti:
Povišene koncentracije triglicerida javljaju se kod hipotireoidizma, šećerne bolesti, hronične insuficijencije bubrega, pankreatitisa, u trudnoći, kod opstruktivne žutice.

Snižene vrednosti:
Snižena koncentracija triglicerida nema veliki dijagnostički značaj i veoma retko se javlja. Može se javiti kod malapsorpcije i malnutricije, hroničnih opstruktivnih bolesti i kod hipolipoproteinemija.

Napomena:
Nalaz je gotov za dva sata. Za određivanje koncentracije triglicerida krv se uzima natašte.

Opis
Holesterol je vrsta masnoća prirodno prisutna u ljudskom organizmu. Sintetiše se u jetri, ali se u organizam unosi i putem hrane. Holesterol, poreklom iz jetre, u organizmu se koristi kao prekursor u sintezi žučnih kiselina neophodnih za procese varenja hrane u crevima. Holesterol je, takođe, strukturni element svih ćelijskih i intraćelijskih struktura ali i osnovni prekursor u sintezi steroidnih hormona, pre svega hormona kore nadbubrežne žlezde i polnih hormona-estrogena, progesterona, testosterona. Odgovoran je i za transport liposolubilnih vitamina- A, D, E i K u krvi.

Klinički značaj:
Povišene vrednosti holesterola u krvi povezane su sa povećanim rizikom od razvoja ateroskleroze. Uz šećernu bolest, povišen krvni pritisak i pušenje, povećana količina holesterola u krvi jedan je od četiri najvažnija faktora rizika za koronarne bolesti, infarkt srca i moždani udar.

Povišene vrednosti:
Koncentracija holesterola u krvi povećava se u nizu bolesti. Povećana je u početnoj fazi hepatitisa, zatim u opstruktivnoj žutici, nefrotskom sindromu, nefritisu, hipotireozi i dijabetesu melitusu. U primarnoj hiperholesterolemiji (tip IIa hiperlipoproteinemije) primarni je defekt u samom metabolizmu holesterola.

Snižene vrednosti:
Sniženje koncentracije holesterola u krvi je ređe. Javlja se u hipertireozi (Basedowljeva bolest), kod oštećenja funkcije jetre, ciroze i teških hroničnih hepatitisa kao i u malignim bolestima, postoperativnim stanjima i uopšteno kod slabe ishrane.

Napomena:
Nalaz je gotov za dva sata. Za određivanje koncentracije holesterola krv se uzima natašte.

Opis
LDL čestice lipoproteina ( „low density lipoprotein”- lipoprotein niske gustine) u svom sastavu imaju više holesterola u odnosu na proteine i trigliceride pa su kao takve izvor holesterola za sva periferna tkiva. Holesterol iz LDL-čestica čini 45-50% ukupnog serumskog holesterola. Povišene koncentracije LDL-holesterola imaju jak proaterogeni efekat na zidove krvnih sudova.

Povišene vrednosti:
Javljaju se kod hipertireoidizma, šećerne bolesti, nefrotskog sindroma,opstruktivne jetrene bolesti, upotrebe anaboličkih steroida.

Snižene vrednosti:
Snižena koncentracija LDL-holesterola može se pronaći kod malapsorpcije i malnutricije.

Napomena:
Za određivanje koncentracije LDL-holesterola krv se uzima natašte.

Opis
Čestice HDL-holesterola („high density lipoprotein”- lipoprotein velike gustine) u svom sastavu sadrže 20-30% ukupnog holesterola iz seruma. HDL čestice imaju protektivnu ulogu. Pomoću njih holesterol se prenosi iz perifernih tkiva do jetre odakle se eliminiše pomoću žučnih kiselina. S obzirom da se na ovaj način uklanja višak holesterola sa periferije rizik za nastanak aterosklerotskih promena na krvnim sudovima se smanjuje. U tome se ogleda protektivna uloga ovih lipoproteinskih čestica. Stoga se određivanje koncentracije HDL-holesterola vrši zarad ranog otkrivanja rizika za pojavu ateroskleroze kao i za praćenje efekta terapije lekovima za snižavanje koncentracije lipida.

Povišene vrednosti:
Povišene vrednosti HDL-holesterola mogu se naći u hipotiroidizmu, insulin zavisnom dijabetesu, von Willebrandovoj bolesti, bilijarnoj cirozi i nefrotskom sindromu.

Snižene vrednosti:
Snižene vrednosti HDL-a javljaju se kod: različitih infekcija, hipertireoidizma, diabetes mellitusa (šećernoj bolesti), sindroma policističnih jajnika, reumatskih bolesti,osnovne hipertenzije, akutnog infarkta miokarda, ateroskleroze, ciroze jetre, hroničnog hepatitisa, celijakije, hronične bolesti bubrega i fiziološki u postmenopauzi kod žena zbog izostanka zaštitnog efekta estrogena.

Napomena:
Za određivanje koncentracije HDL-holesterola krv se uzima natašte.

Opis
Apolipoproteini su proteini koji predstavljaju važnu strukturnu i funkcionalnu komponentu lipoproteina. Imaju ulogu u transportu lipoproteina, njihovom vezivanju za lipoproteinske receptore i aktivaciju lipolitičkih enzima. Apo A je glavna komponenta HDL-a i hilomikrona. Ima ulogu u uklanjanju prekomernog holesterola iz tkiva. Merenje apo A je mnogo korisnije nego merenje HDL-a kod pacijenata sa visokim rizikom za kardiovaskularne bolesti. Nivo apo je obrnuto srazmeran riziku za nastanak kardiovaskularnih bolesti. Apo B je glavna komponenta LDL-a. Odnos apo B/apo A je mnogo efikasniji za određivanje rizika za ishemijsku bolest srca nego određivanje HDL i LDL.

Klinički značaj:
Određivanje apo A i apo B je važno za procenu rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti kao i za praćenje uspešnosti terapije.

Povišene vrednosti:
apo A je povišen kod abetalipoproteinemije, hiperfunkcije jajnika

Snižene vrednosti:
apo A je snižen kod kardiovaskularnih bolesti, nedostatka hormona rasta, hipofunkcije jajnika, nasledne hipertrigliceridemije

Opis
Štitna ili tireoidna žlezda je žlezda sa endokrinim lučenjem koja sekretuje hormone Tiroksin (T4) i Trijodtironin (T3). Jod je neophodan za sintezu T3 i T4 hormona, tako da njegov nedostatak može dovesti do smanjene produkcije hormona, uvećanja tiroidnog tkiva i bolesti poznate kao „gušavost“. Integralni je deo osovine hipotalamus-hipofiza-štitna žlezda. T4 i T3 mehanizmom negativne povratne sprege smanjuju lučenje TRH i TSH i na taj način se prekida dalja sinteza hormona štitne žlezde. Kada koncentracija T3 i T4 u krvi opadne odblokira se lučenje TRH i TSH što dovodi do sinteze T3 i T4 hormona. Odnos T4 i T3 oslobođenih u krvi je oko 20 na 1. Biološka aktivnost T3 je 4-5 puta veća od T4. Oko 85% sekretovanog T4 se dejodinizuje u jetri i drugim perifernim tkivima,pri čemu nastaje T3. Zbog toga T3 u serumu pokazuje funkcionalni status perifernog tkiva (jetre), više nego sekrecijsku funkciju štitnjače. Kao i T4, više od 99% T3 vezano je za transportne proteine(TBP). Međutim, T3 ima oko 10 puta manji afinitet za vezanje na proteine od T4, tako da promene u proteinima-nosačima imaju manji uticaj na promenu vrednosti T3.

Povišene vrednosti:

• Hipertiroidizam.
• Subakutni tiroiditis.
• Hašimotova bolest.
• Karcinom štitne žlezde
• Virusni hepatitis.
• Ciroza jetre.

Snižene vrednosti:

• Hipotiroidizam.
• Bolesti jetre.

Opis
Štitna ili tireoidna žlezda je žlezda sa endokrinim lučenjem koja sekretuje hormone Tiroksin (T4) i Trijodtironin (T3). Jod je neophodan za sintezu T3 i T4 hormona, tako da njegov nedostatak može dovesti do smanjene produkcije hormona, uvećanja tiroidnog tkiva i bolesti poznate kao „gušavost“. T4 je najvažniji proizvod štitne žlezde. Integralni je deo osovine hipotalamus-hipofiza-štitna žlezda. T4 i T3 mehanizmom negativne povratne sprege smanjuju lučenje TRH i TSH i na taj način se prekida dalja sinteza hormona štitne žlezde. Kada koncentracija T3 i T4 u krvi opadne odblokira se lučenje TRH i TSH što dovodi do sinteze T3 i T4 hormona. Odnos T4 i T3 oslobođenih u krvi je oko 20 na 1. T4 je važan parametar za procenu funkcije štitne žlezde. Glavni deo ukupnog T4 (preko 99%) u serumu je vezano za transportne proteine(TBP),a oko 70% je vezano za TBG(T4-vezujući globulin). Zbog snažnog afiniteta TBP za T4 određena količina ukupnog T4 u krvi odgovara količini TBP vezanog za T4. Snižavanje nivoa TBP-a u serumu direktno utiče na sniženje nivoa hormona T4 u serumu. Nivo TBP u plazmi može da se poveća usled trudnoće ili estrogenske terapije, što dovodi do povećanja ukupnog T4 u plazmi.

Povišene vrednosti:

• Hipertiroidizam.
• Subakutni tiroiditis.
• Hašimotova bolest.
• Virusni hepatitis.
• Alkoholna ciroza.
• Depresija.

Snižene vrednosti:

• Hipotiroidizam.
• Hronični tireoiditis.
• Subakutni tireoiditis.
• Hašimotova bolest.
• Miksedem.
• Akromegalija.
• Karcinom dojke.
• Ciroza jetre.
• Proteinska malnutricija.
• Kretenizam.
• Hronična bubrežna oštećenja.

Opis
Najveći deo trijodtironina (T3) u krvi vezan je za transportni protein TBG (oko 99%). Samo slobodna frakcija hormona (fT3) je biološki aktivna.Merenje koncentracija slobodnih tireoidnih hormona u plazmi obezbeđuju tačniju procenu stanja tireoidne žlezde od određivanja ukupnih T3 i T4,zato što ukazuju na količinu hormona koja je raspoloživa za ćelije tkiva.T3 ima oko 10 puta manji afinitet za vezanje na proteine od T4, tako da promene u proteinima-nosačima imaju manji uticaj na koncentraciju slobodnog T3 nego na slobodni T4.

Povišene vrednosti:
Hipertiroidizam

Snižene vrednosti:
Hipotiroidizam

Opis
Najveći deo tiroksina (T4) u krvi vezan je za transportni protein TBG (oko 99%). Samo slobodna frakcija hormona (fT4) je biološki aktivna.Merenje koncentracija slobodnih tireoidnih hormona u plazmi obezbeđuju tačniju procenu stanja tireoidne žlezde od određivanja ukupnih T3 i T4,zato što ukazuju na količinu hormona koja je raspoloživa za ćelije tkiva.T3 ima oko 10 puta manji afinitet za vezanje na proteine od T4, tako da promene u proteinima-nosačima imaju manji uticaj na koncentraciju slobodnog T3 nego na slobodni T4.

Povišene vrednosti:
Hipertiroidizam

Snižene vrednosti:
Hipotiroidizam

Opis
Tireostimulišući ili tireotropni hormon je glikoprotein koji se izlučuje kao odgovor na TRH (tireotropin oslobađajući hormon hipotalamusa). Dakle, TRH kontroliše izlučivanje TSH iz prednjeg režnja hipofize. Ovaj hormon povećava stvaranje i oslobađanje hormona tiroksina (T4) i triojodtironina (T3) iz štitaste žlezde, povećava transport joda u ćelije štitaste žlezde, utiče na sintezu tireoglobulina i podstiče rast štitaste žlezde. TSH je pod kontrolom mehanizma negativne povratne sprege koja zavisi od koncentracije slobodnog T4 i T3. Njegovo vreme poluživota u krvi je 54 minuta. Merenje koncentracije TSH ima veliki značaj jer je TSH vrlo osetljiv i specifičan parametar i služi kao početni dijagnostički test u proceni funkcije štitne žlezde, kao i osi hipotalamus-hipofiza-štitna žlezda. Čak i vrlo male promene u koncentracijama slobodnih hormona štitne žlezde dovodi do velikih promena u koncentraciji TSH. Hormoni T3 i T4 mehanizmom negativne povratne sprege inhibišu lučenje TSH. Kada koncentracija T3 i T4 padne, inhibicija se otklanja, odnosno dolazi do povećanja TSH.

Opis
Tiroglobulin je glikoprotein koji se nalazi u folikularnom koloidu tireoidne žlezde. Njegovo stvaranje stimuliše TSH, manjak joda ili prisustvo imunoglobulina koji stimulišu štitnjaču. Ima važnu ulogu u sintezi hormona štitne žlezde T3 i T4. Nedostatak Tg je dokaz izostanka bilo kakve funkcije štitne žlezde. Merenje Tg kod pacijenata kojima je štitna žlezda uklonjena je od velikog značaja u otkrivanju lokalnog i metastaziranog tkiva štitne žlezde. Nakon uklanjanja štitne žlezde, tireoglubulin se više ne može odrediti u krvi, pa je on osetljiv pokazatelj prisustva raka štitne žlezde.

Povišene vrednosti:

• Karcinom štitne žlezde (rekurentna ili perzistentna bolest).
• Subakutni tireoiditis.
• Hašimoto tireoiditis.
• Gravesova bolest.

Opis
Tireoglobulinska antitela su uperena protiv tireoglobulina (Tg), glavnog sastojka tireoidnog koloida. Javljaju se kod autoimunog tireoiditisa, ali su u poređenju sa TPO antitelima manje važna u dijagnostici. TG-At se nalaze kod većine starijih osoba ili u slučaju početnog hipotireoidizma. Oko 80% hipertireoidnih pacijenata imaju ova antitela u serumu.

Povišene vrednosti:
kod većine bolesnika koji boluju od Hašimoto tireoiditisa i 85% osoba sa Gravesovom bolešću.

Snižene vrednosti:
nemaju dijagnostički značaj.

Opis

Tireotropin-receptorska antitela su grupa imunoglobulina koja se vezuju za membrane tireoidnih ćelija na TSH receptorska mesta.
Ova antitela mogu:

• Inhibirati vezivanje TSH (pošto su zauzela mesto za vezivanje TSH) što dovodi do hipofunkcije tireoidne žlezde. Ovakav slučaj je čest kod pacijenata koji imaju Hašimoto tiroiditis.
• Stimulisati TSH receptore, dovodeći do produžene i neobuzdane stimulacije. Ova antitela su odgovorna u razvoju hipertiroidizma u Bazedovljevoj bolesti.

TRAb mogu se preneti sa majke na plod transplacentarno, što povećava rizik od pojave neonatalne hipertireoze i kongenitalnih malformacija ploda. Određivanje TRAb ima klinički značaj na kraju trudnoće.

Povišene vrednosti:
Gravesova bolest.

Snižene vrednosti:
nemaju klinički značaj.

Opis
Antimikrozomalna antitela (antiTPO) su usmerena protiv proteinske komponente (enzima tiroidne peroksidaze) mikrozoma tireoidne ćelije, pa se zapravo TPO-At dokazuju na ovaj specifičan enzim. Određivanje ovih antitela važno je u dijagnostici autoimunih bolesti štitne žlezde.

Povišene vrednosti:
Hašimoto tiroiditis, Gravesova bolest.

Snižene vrednosti:
nisu klinički značajne.

Opis
Vitamin D postoji u dva oblika: kao Ergokalciferol (D2) i kao Holekalciferol (D3) koji su derivati steroida. Vitamin D se normalo nalazi u ishrani, a može da nastane iz provitamina D3 ako se koža isloži dejstvu UV svetlosti. Vitamin D2 ne postoji u prirodi, već nastaje dejstvom UV svetlosti iz Ergosterola. Ako se koža ne izlaže dovoljno dejstvu sunčeve svetlosti, nastaje deficit vitamina D, tako da je endogena sinteza vitamina D veoma važna.

Klinički značaj:
Vitamin D koji se unosi hranom veoma se brzo apsorbuje u gastrointestinalnom traktu. Da bi bio biloški aktivan mora proći hidroksilaciju u jetri i potom u bubrezima. Određivanje vitamina D vrši se kod osteoporoze, ostomalacije, povišenih vrednosti PTH, nefrotskog sindroma, bolesi jetre i kod lekova koji utiču na metabolizam vitamina D.

Povišene vrednosti:
Terapija D-vitaminom (mogući toksični efekti).

Snižene vrednosti:

• Nedovoljno unošenje hranom.
• Smanjeno izlaganje suncu.
• Poremećaj apsorpcije.
• Oboljenja bubrega i jetre.
• Rahitis (deca), ostomalacija(odrasli), smanjena gustoća kostiju, česte frakture
• hipokalcijemija, hipokalcijurija, povišeni AP ili PTH

Opis
β -crosslaps pokazuje procenu resorpcije kosti. Može da posluži i za praćenje antiresorptivne terapije (hormonska terapija, bifosfonati) kod žena u postmenopauzi. β -crosslaps je degradacijski produkt kolagena tipa I, 90% organske komponente kostiju, što koštanom tkivu daje elastičnost.

Povišene vrednosti:

• Povećana koštana resorpcija (ostoporoza, ostopenija, Pagetova bolest).
• Hipertiroidizam, hiperparatireoidizam.
• Nedostatak vitamina D.
• Karcinom sa metastazama u kostima.
• Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega.

Snižene vrednosti:
Nakon terapije hormonima, bifosfonatima.

Opis
Osteokalcin je nekolageni protein koji se nalazi isključivo u kostima i dentinu. Sintetiše se u osteoblastima u fazi mineralizacije koštanog matriksa. Za sintezu je neophodan vitamin K i kalcitriol. Kalcitonin i PTH nemaju uticaja na sintezu osteokalcina. Nekoliko faktora rasta i hormona (tiroidni, glukokortikoidi, insulin, estrogen) podstiču sintezu osteokalcina. Tačna funkcija osteokalcina je još uvek nepoznata. Smatra se da učestvuje u procesu mineralizacije kostiju i da ima ulogu glasnika kalcitriola u procesu resorpcije kostiju. Povišene vrednosti osteokalcina u serumu često se objašnjavaju ne samo kao znak povećanog stvaranja kosti, već kao znak povećane izmene kosti.

Povišene vrednosti:
Povišene vrednosti javljaju se:

• Kod stvaranja kostiju i većih aktivnosti kostiju (hiperparatireoiditis, metastaze u kostima, osteoporoza, rahitis).
• hipertireoidizma.

Snižene vrednosti:

• Kod reumatoidnog artritisa.
• Hipotiroidizma.
• Usled korišćenja glukokortikoida.
• Kod bolesnika sa multiplim mijelomom.

Opis
C reaktivni protein je protein krvi koji se sintetiše u jetri pod dejstvom citokina. CRP je izolovan kao protein koji se vezuje za C-polisaharid na ćelijskoj membrani pneumokoka pa je tako i dobio ime.

Klinički značaj:
On je reaktant akutne faze i njegove vrednosti se povećavaju nekoliko sati od početka inflamacije (6-12h). Smatra se pouzdanim markerom za rano otkrivanje bakterijskih infekcija, sepse, pneumokokne pneumonije...Kod virusnih infekcija niže su vrednosti CRP. Takođe je dobar za praćenje antibiotske terapije, jer vrednost CRP brže pada nego sedimentacija ukoliko je terpija uspešna. CRP je nespecifičan ali visoko osetljiv marker zapaljenja.

Povišene vrednosti:
akutna zapaljenja ili infekcije, hronične upale, reumatske bolesti, tromboza, tuberkuloza...

Opis

Reumatoidni artritis je hronična zapaljenska bolest nepoznate etiologije.Terminom Reuma faktor označena su antitela iz grupe IgM .Povišene vrednosti RF kod osoba sa simptomima reumatoidnog artritisa se koristi za potvrdu dijagnoze.Visoke vrednosti RF su češće kod bolesnika s brzo napredujućim propadanjem zglobova kao i kod bolesnika s ekstraartikularnim pojavama kao što su subkutani reumatski čvorovi.
Nedostatak ovog parametra je to što je pozitivan nalaz prisutan i kod drugih autoimunih reumatskih i nereumatskih bolesti:SLE,Sjӧrgen sindrom,subakutni bakterijski endokarditis kao i druge bakterijske infekcije,infektivni hepatitis,hronične bolesti jetre,hronične aktivne bolesti pluća,parazitne i virusne infekcije.Može biti pozitivan i kod zdravih (starih) ljudi.

Opis
Reumatoidne faktore su prvobitno opisali dr Eric Waaler i dr H.M. Rose 1940. godine, po kojima je ovaj test dobio svoje ime. Waaler-Rose test je lateks test za otkrivanje reumatoidnih antitela, koji se mogu detektovati kod 80% bolesnika sa reumatoidnim artritisom. Reumatoidni faktori su auto-antitela koji pripadaju klasi IgM imunoglobulina, a usmerena na Fc fragmente IgG imunoglobulina. Određivanje RF važno je za dijagnozu reumatoidnog artritisa. Međutim, reumatoidna antitela mogu biti prisutna i kod pacijenata koji boluju od drugih bolesti. Nije specifičan parametar.

Povišene vrednosti:
Povišene vrednosti javljaju se kod reumatoidnog artritisa.

Opis
Antitela na ciklične citrulinske peptide su autoantitela koja su prisutna kod većine osoba sa reumatoidnim artritisom. At su specifičnija za reumatoidni artritis od drugih testova kao što su reumatoidni faktor i CRP i mogu biti pozitivna godinama pre nego što se razviju simptomi bolesti. Reumatoidni artritis se dijagnostikuje na osnovu kliničkih manifestacija i laboratorijskih nalaza.

Klinički značaj:
u dijagnozi reumatoidnog artritisa, naročito je koristan za razlikovanje erozivnog od neerozivnog oblika. Specifičnost testa je 95-98%.

Povišene vrednosti:
pozitivan rezultat ukazuje na veliku verovatnoću pojave reumatoidnog artritisa

Snižene vrednosti:
negativan rezultat ukazuje na malu verovatnoću pojave reumatoidnog artritisa.

Napomena:
Rezultat može biti pozitivan i kod nekih pacijenata sa sistemskim eritemskim lupusom ili drugim autoimunim bolestima.

Opis
Aspartat aminotransferaza je enzim koji učestvuje u metabolizmu aminokiselina. Najveću aktivnost ima u jetri, srcu, skeletnim mišićima, pankreasu, a u manjoj meri u plućima i eritrocitima.

Klinički značaj:
Najčešće se određuje zajedno sa ALT u dijagnozi oboljenja jetre pri čemu je za dijagnozu bitan odnos ova dva enzima.

Povišene vrednosti:
Vrlo visoka vrednost AST se javlja kod virusnog hepatitisa, a umereno povećanje kod hroničnih bolesti jetre, opstruktivne žutice, upotrebe hepatotoksičnih lekova, alkoholnog hepatitisa, mononukleoze, nekroze, upale ili traume srčanog ili skeletnih mišića.

Snižene vrednosti:
uremija ili nedostatak vitamina B6.

Napomena:
Neki lekovi mogu da povećaju vrednost AST (izoniazid, fenotiazin, eritromicin, progesteron, metildopa...)

Opis
Alanin amonotransferaza je enzim koji učestvuje u metabolizmu aminokiselina. Najviše ga ima u jetri a u manjoj količini u skeletnim mišićima, srcu, bubrezima, pankreasu i eritrocitima pa se smatra specifičnim jetrenim enzimom, čak specifičnijim za bolesti jetre od AST. Neki lekovi mogu da utiču na vrednost ALT u serumu. Muškarci imaju nešto više vrednosti ALT od žena.

Klinički značaj:
Specifičan je jetreni enzim i određuje se zajedno sa AST u dijagnozi oboljenja jetre.

Povišene vrednosti:
Izrazito povećanje ALT se javlja kod nekroze parenhima jetre, šoka, ekstenzivne traume skeletnih mišića, miozitisa, miokarditisa, dok je povećanje aktivnosti umerenije kod ciroze, tumora jetre, hroničnog alkoholizma. Najveći porast ALT je kod akutnog virusnog hepatitisa pri čemu je aktivnost ALT uvek veća od aktivnosti AST.

Snižene vrednosti:
nemaju klinički značaj

Opis
Kreatin kinaza (CK) je enzim koji učestvuje u reakciji fosforilacije kreatinai važan je za mišićnu kontrakciju. Najveću aktivnost ima u mišićima, mozgu i miokardu. CK je dimer koji se sastoji od dve subjedinice: M (muscule) i B (brain), pa tako postoje tri izoenzima CK-MB, CK-BB i CK-MM. U serumu zdravih osoba aktivnost CK potiče uglavnom od CK-MM (94-98%).

Klinički značaj:
Aktivnost CK povećava se tokom 6h od početka akutnog infarkta miokarda (AIM), maksimum dostiže 20h nakon AIM i vraća se na normalnu vrednost nakon 4 dana. Istovremeno se povećava i nivo CK-MB ali nešto ranije dostiže svoj maksimum. Sama povećana aktivnost CK-MB ne ukazuje uvek na AIM. CK i CK-MB treba određivati uvek iz istog uzorka seruma!

Povišene vrednosti:
kod svih tipova mišićne distrofije, polimiozitisa, rabdomiolize (i do 200 puta povišena vrednost),kod Duchenne mišićne distrofije(20-200 puta povišena vrednost), hipotireoidizam, usled dejstva nekih lekova... Kod mišićnih bolesti neurogenog tipa (multipla skleroza, miastenia gravis...) aktivnost CK je normalna.

Opis

Izoenzim CK MB je vrlo osetljiv i specifičan marker oštećenja srčanog mišića.Normalno čini 6% opšte aktivnosti kreatinkinaze.
Početno uvećanje posle akutnog napada je 4-8 h,maksimum dostiže za 12-24 sati a normalizacija je posle 36 h.Vrednost se povećava 10 do 20 puta.
Dijagnostička osetljivost markera CK MB posle 14h iznosi 98%.
Aktivnost ovog izoenzima uglavnom zavisi od širenja ishemije i lokalizacije samog nekrotičnogžarišta.Nagli porast aktivnosti CK MB posle fibrinolitičke terapije je posledica reperfuzije koronarne arterije.Ako se aktivnost poveća na 50% smatra se da je uspostavljena rekanalizacija.

Opis

Troponin T i troponin I funkcionišu udruženo kao esencijalne komponente kontraktilnog aparata srčanog mišića.
Koje su indikacije za određivanje troponina?
Troponin T ili troponin I se određuje u sledećim slučajevima:

• Akutni koronarni sindrom
• Subakutni infarkt miokarda jer je troponin idealni kasni marker
• Dijagnostika mikroinfarkta
• Neinvazivno određivanje veličine infarkta
• Nemi infarkt miokada pre hirurške intervencije

Početno uvećanje je 4-10 sati od početka akutnog napada,maksimum dostiže posle 2-og dana a normalizacija je posle 7-10 dana.Povećanje je 3-10 puta.

Opis

Mioglobin je značajan protein za snabdevanje skeletne muskulature kiseonikom,nalazi se u svim mišićnim ćelijama u citoplazmi.S obzirom na malu molekulsku masu on se lako i brzo oslobađa iz oštećenih ćelija srčanog mišića i skeletnih mišića,te predstavlja rani marker njihovog oštećenja.
Početno povećanje je 2-3 časa od početka akutnog napada,maksimum je između 6-12 sati a normalizacija posle 2-3 dana.Povećanje je 4-10 puta.
Koji je klinički značaj određivanja mioglobina?

• Stepen povišenja  mioglobina zavisi od veličine oštećenja miokarda
• Pri nastanku komplikacije porast mioglobina se održava više od 3 dana
• Ponovni porast mioglobina predstavlja stvaranje novih zona nekroze ili proširenja nekrotičnog žarišta

Opis

Kod slabijeg rada srca dolazi do povećanja zapremine telesnih tečnosti.Tada se u srcu,zbog proširenja zidova ventrikula i pojačanog priitiska na nju stvara i izlučuje specifična belančevina –pro-BNP-sa zadatkom da pojača izlučivanje tečnosti kroz bubrege,smanji pritisak u srcu,plućima,olakša disanje i smanji otok nogu.

Pro-BNP (natriuretskipeptid B-tip) je parametar koji ,uz kliničku kardiološku obradu,omogućuje dijagnostifikovanje kongestivne srčane insuficijencije,procenu težine oštećenja,stratifikaciju rizika od mogućnosti smrtnog ishoda ili komplikacija kongestivne srčane insuficijencije.

Opis
Karcinom pluća je najčešći oblik karcinoma u svetu. Postoje dva glavna tipa : nemikrocelularni i mikrocelularni karcinom pluća. CYFRA 21-1 je najosetljiviji tumor marker za nemikrocelularni karcinom pluća. CYFRA 21-1 predstavlja fragmente citokeratina 19. To su strukturni proteini koji grade epitelno tkivo. Najčešće se oslobađaju u krv usled odumiranja ćelija ili nekontrolisanog rasta epitelnih ćelija.

Klinički značaj:
Značajan je u određivanju preoperativnog stadijuma bolesti kao i u postoperativnom praćenju terapije pacijenata sa karcinomom pluća.

Povišene vrednosti:
kod nemikrocelularnog karcinoma pluća. Jako visoke vrednosti ukazuju na uznapredovali tumor i lošu prognozu bolesti. Uspešna terapija dovodi do brzog pada CYFRA 21-1, ukoliko je vrednost konstantna ili je pad mali to ukazuje na nekompletno uklanjanje tumora ili prisustvo više tumora. Progresija bolesti uvek se pre pokaže porastom CYFRA 21-1 nego kliničkim simptomima.

Opis
Kolorektalni kancer je treći po zastupljenosti kancer u svetu. Najčešće počinje kao benigni polip, a zatim se tokom godina razvije u kancer. Karcioembrionalni antigen (CEA) je glikoprotein koji se smatra markerom izbora kod karcinoma debelog creva, zajedno sa CA 19.9. Ali on ipak nije ni organ specifičan ni tumor specifičan marker. Može se naći u niskoj koncentraciji i u serumu zdravih ljudi.

Klinički značaj:
Određivanje CEA se ne preporučuje kao skrining karcinoma debelog creva. Može se određivati pre operacije za procenu stadijuma bolesti i planiranje terapije. CEA je nespecifičan marker koji se određuje u kombinaciji sa specifičnijim tumorskim markerima.

Povišene vrednosti:
kod karcinoma debelog creva, hepatocelularnog karcinoma, karcinoma pankreasa,a može biti povišen i u nekim benignim stanjima kao što su hepatitis, gastrointestinalne bolesti, ciroza, polipi... Oko 85% zdravih pušača ima povišene vrednosti CEA (do 5 ng/mL).

Opis
Neuron-specifična enolaza (NSE) je enzim koji je primarno detektovan u visokim koncentracijama u neuronima i neuro-endokrinim ćelijama kao i u tumorima koji nastaju iz njih.

Klinički značaj:
NSE je marker izbora u praćenju mikrocelularnog karcinoma , a CYFRA 21-1 za nemikrocelularni karcinom pluća. NSE je pogodan kao pojedinačni prognostički marker, kao i marker za praćenje terapije mikrocelularnog karcinoma.

Povišene vrednosti:
nađene su kod oko 60-81% pacijenta sa mikrocelularnim karcinomom pluća. Povišene vrednosti su u dobroj korelciji sa fazom bolesti. Kao odgovor na terapiju trenutno raste nivo NSE, 24-72 sata posle prve terapje, što je rezultat razaranja tumorskih ćelija, a zatim dolazi do brzog pada vrednosti. Povećanje NSE u odnosu na početnu vrednost javlja se kod relapsa bolesti. Povišene vrednosti NSE su nađene i kod pacijenata sa benignim plućnim i cerebralnim bolestima.

Opis
Alfa feto protein je glavni glikoprotein krvi tokom prvih 6 nedelja trudnoće, a kasnije tu ulogu preuzima albumin.Sintetiše ga fetus, prolazi placentu i normalno se nalazi u krvi majke. Koncentracija AFP u krvi fetusa je najviša između 12. i 14. nedelje, a u serumu majke između 28. i 32. nedelje trudnoće. Abnormalno povećanje AFP u serumu majke predstavlja osnovu skrining testa za defekt neuralne tube.

Klinički značaj:
AFP je jedan od parametara koji se određuje prilikom TRIPLE testa. Idealno vreme za ovaj test je između 16. i 18.nedelje trudnoće. Takođe se koristi kao tumor marker kod hepatocelularnog karcinoma i karcinoma ovarijuma i testisa (određuje se zajedno sa ßHCG). U kontroli toka bolesti kod primarnog karcinoma jetre AFP je marker prvog izbora. Povišene vrednosti pokazuju sa sigurnošću od 95% na aktivno oboljenje, pri čemu to nije povezano sa veličinom tumora.

Povišene vrednosti:
u trudnoći, kod primarnog karcinoma jetre, karcinoma testisa

Snižene vrednosti:
nemaju klinički značaj

Opis
Kolorektalni kancer je treći po zastupljenosti kancer u svetu. Najčešće počinje kao benigni polip, a zatim se tokom godina razvije u kancer. Karcioembrionalni antigen (CEA) je glikoprotein koji se smatra markerom izbora kod karcinoma debelog creva, zajedno sa CA 19.9. Ali on ipak nije ni organ specifičan ni tumor specifičan marker. Može se naći u niskoj koncentraciji i u serumu zdravih ljudi.

Klinički značaj:
Određivanje CEA se ne preporučuje kao skrining karcinoma debelog creva. Može se određivati pre operacije za procenu stadijuma bolesti i planiranje terapije. CEA je nespecifičan marker koji se određuje u kombinaciji sa specifičnijim tumorskim markerima.

Povišene vrednosti:
kod karcinoma debelog creva, hepatocelularnog karcinoma, karcinoma pankreasa,a može biti povišen i u nekim benignim stanjima kao što su hepatitis, gastrointestinalne bolesti, ciroza, polipi... Oko 85% zdravih pušača ima povišene vrednosti CEA (do 5 ng/mL).

Opis
CA 72.4 je tumor marker koji spada u grupu karcioembrionalnih proteina.

Klinički značaj:
Najviše se koristi za praćenje karcinoma želuca, a ređe za praćenje karcinoma jajnika i kolona. Često se određuje zajedno sa CEA.

Povišene vrednosti:
CA 72.4 povišen je kod karcinoma želuca, jajnika, debelog creva. Posle uspešne hirurške intervencije nivo CA 72.4 se vraća na normalne vrednosti, a u slučaju recidiva nivo CA 72.4 raste. On može biti povišen i u nekim benignim stanjima kao što su pankreatitis, ciroza jetre, ciste na jajnicima...

Opis
Karbohidratni antigen 19.9 (CA 19.9) je glikolipid koji je lokalizovan na površini tumorskih ćelija i u kulturi ćelija.

Klinički značaj:
Zbog svoje visoke specifičnosti prema malignim tumorima pankreasa i žučne kese CA 19-9 je primarni marker za dijagnozu i praćenje bolesnika sa karcinomom ovih organa. Takođe se koristi i u praćenju kolorektalnog kancera. Ne može se korititi kao skrining test.

Povišene vrednosti:
Najčešće se povećanje vrednosti CA 19.9 sreće kod karcinoma debelog creva, pankreasa i žučnih puteva. Što su vrednosti CA19.9 više, to je prognoza lošija. Određivanjem CA 19.9 zajedno sa CEA može se predvideti povratak bolesti i 6 meseci pre pojave kliničkih simptoma. Takođe, CA 19.9 može biti povišen i u nekim benignim stanjima kao što je pakreatitis, ciroza jetre...

Opis
Kolorektalni kancer je treći po zastupljenosti kancer u svetu. Najčešće počinje kao benigni polip, a zatim se tokom godina razvije u kancer. Karcioembrionalni antigen (CEA) je glikoprotein koji se smatra markerom izbora kod karcinoma debelog creva, zajedno sa CA 19.9. Ali on ipak nije ni organ specifičan ni tumor specifičan marker. Može se naći u niskoj koncentraciji i u serumu zdravih ljudi.

Klinički značaj:
Određivanje CEA se ne preporučuje kao skrining karcinoma debelog creva. Može se određivati pre operacije za procenu stadijuma bolesti i planiranje terapije. CEA je nespecifičan marker koji se određuje u kombinaciji sa specifičnijim tumorskim markerima.

Povišene vrednosti:
kod karcinoma debelog creva, hepatocelularnog karcinoma, karcinoma pankreasa,a može biti povišen i u nekim benignim stanjima kao što su hepatitis, gastrointestinalne bolesti, ciroza, polipi... Oko 85% zdravih pušača ima povišene vrednosti CEA (do 5 ng/mL).

Opis
Karbohidratni antigen 19.9 (CA 19.9) je glikolipid koji je lokalizovan na površini tumorskih ćelija i u kulturi ćelija.

Klinički značaj:
Zbog svoje visoke specifičnosti prema malignim tumorima pankreasa i žučne kese CA 19-9 je primarni marker za dijagnozu i praćenje bolesnika sa karcinomom ovih organa. Takođe se koristi i u praćenju kolorektalnog kancera. Ne može se korititi kao skrining test.

Povišene vrednosti:
Najčešće se povećanje vrednosti CA 19.9 sreće kod karcinoma debelog creva, pankreasa i žučnih puteva. Što su vrednosti CA19.9 više, to je prognoza lošija. Određivanjem CA 19.9 zajedno sa CEA može se predvideti povratak bolesti i 6 meseci pre pojave kliničkih simptoma. Takođe, CA 19.9 može biti povišen i u nekim benignim stanjima kao što je pakreatitis, ciroza jetre...

Opis
Kolorektalni kancer je treći po zastupljenosti kancer u svetu. Najčešće počinje kao benigni polip, a zatim se tokom godina razvije u kancer. Karcioembrionalni antigen (CEA) je glikoprotein koji se smatra markerom izbora kod karcinoma debelog creva, zajedno sa CA 19.9. Ali on ipak nije ni organ specifičan ni tumor specifičan marker. Može se naći u niskoj koncentraciji i u serumu zdravih ljudi.

Klinički značaj:
Određivanje CEA se ne preporučuje kao skrining karcinoma debelog creva. Može se određivati pre operacije za procenu stadijuma bolesti i planiranje terapije. CEA je nespecifičan marker koji se određuje u kombinaciji sa specifičnijim tumorskim markerima.

Povišene vrednosti:
kod karcinoma debelog creva, hepatocelularnog karcinoma, karcinoma pankreasa,a može biti povišen i u nekim benignim stanjima kao što su hepatitis, gastrointestinalne bolesti, ciroza, polipi... Oko 85% zdravih pušača ima povišene vrednosti CEA (do 5 ng/mL).

Opis
Prostatični specifični antigen (PSA) je jedan od najznačajnijih tumorskih markera. U krvnoj cirkulaciji postoje dva glavna oblika PSA: • PSA kompleksiran sa inhibitorom proteaze α1 antihimotripsinom (ACT) ili sa α2 makroglobulinom (AMG). • Slobodni PSA, proteolitički neaktivan oblik. PSA se nalazi u normalnom, benignom, hiperplastičnom i malignom tkivu prostate. U niskim koncentracijama prisutan je u krvi svih odraslih muškaraca. Proizvode ga normalne i abnormalne ćelije prostate. PSA je organo-specifičan marker jer ga proizvodi jedino prostata i ne nalazimo ga ni u jednom drugom organu. PSA je glikoprotein i fiziološka uloga mu je održavanje semene tečnosti u tečnom stanju, što omogućava pokretljivost spermatozoida.

Klinički značaj:
PSA razgrađuje specifične proteine do proteina manjih molekulskih masa koji učestvuju u procesu likvefakcije i seminalne koagulacije. Koristi se za otkrivanje stadijuma karcinoma, kao i za praćenje tretmana karcinoma prostate. Preporučuje se kao screening-test jednom godišnje kod muškaraca iznad 50 godina starosti, odnosno nakon 40 godina gde postoje genetske predispozicije. Dokazano je da bilo kakva iritacija prostate može dovesti do povišenja vrednosti PSA (posle digitalnog rektalnog pregleda, prostatične masaže, biopsije prostate, kao i uroloških endoskopskih pregleda, citoskopije, zračenja i hemoterapije).

Povišene vrednosti:

• Benigna prostatična hiperplazija.
• Upala prostate (prostatitis).
• Karcinom prostate.

Opis
Slobodni PSA (fPSA) je glikoprotein, proteolitički neaktivan i njegova prisutnost u krvi iznosi oko 20%. Procenat slobodnog PSA poboljšava osetljivost i specifičnost pri otkrivanju karcinoma prostate. Odnos fPSA i TPSA, odnosno indeks PSA dobar je pokazatelj za diferencijalnu dijagnozu bolesti prostate. Ukoliko je ukupan PSA viši od gornje granice normale, a indeks veći od 0,25 onda je to najverovatnije posledica benignog uvećanja prostate. Ako je ukupan PSA viši od gornje granice normale, a indeks manji od 0,15 najverovatnije je u pitanju karcinom prostate.

Povišene vrednosti:

• Benigna prostatična hiperplazija.
• Upala prostate (prostatitis).
• Karcinom prostate.

Opis
Alfa feto protein je glavni glikoprotein krvi tokom prvih 6 nedelja trudnoće, a kasnije tu ulogu preuzima albumin.Sintetiše ga fetus, prolazi placentu i normalno se nalazi u krvi majke. Koncentracija AFP u krvi fetusa je najviša između 12. i 14. nedelje, a u serumu majke između 28. i 32. nedelje trudnoće. Abnormalno povećanje AFP u serumu majke predstavlja osnovu skrining testa za defekt neuralne tube.

Klinički značaj:
AFP je jedan od parametara koji se određuje prilikom TRIPLE testa. Idealno vreme za ovaj test je između 16. i 18.nedelje trudnoće. Takođe se koristi kao tumor marker kod hepatocelularnog karcinoma i karcinoma ovarijuma i testisa (određuje se zajedno sa ßHCG). U kontroli toka bolesti kod primarnog karcinoma jetre AFP je marker prvog izbora. Povišene vrednosti pokazuju sa sigurnošću od 95% na aktivno oboljenje, pri čemu to nije povezano sa veličinom tumora.

Povišene vrednosti:
u trudnoći, kod primarnog karcinoma jetre, karcinoma testisa

Snižene vrednosti:
nemaju klinički značaj

Opis
βHCG je glikoprotein koji luči tkivo posteljice. Naziva se i hormonom trudnoće i vrlo je važan pokazatelj razvoja trudnoće, pogotovo u njenom prvom trimestru. Merenje koncentracije βHCG u uzorku krvi u 95% slučajeva daje dijagnozu trudnoće već 7 dana nakon oplodnje. U vreme očekivane menstruacije (12-14 dana nakon ovulacije, zavisno od dužine ciklusa) nivo βHCG-a u krvi dostiže koncentraciju oko 100 IU/L. Udvostručuje se u proseku na svaka dva dana, tako da se test βHCG ponavlja dva dana nakon prvog testa kako bi se utvrdilo da li se βHCG pravilno duplira. Određivanje βHCG je značajno kod triple testa, to jest otkrivanja Down-ovog sindroma od 14-18 nedelje trudnoće. Testiranje βHCG se koristi u dijagnozi ili praćenju ćelija tumora i gestacijske trofoblastične bolesti.

Povišene vrednosti:

• Trudnoća.
• Ektopična trudnoća.
• Trofoblastični tumori.
• Tumori germinativnih ćelija.

Snižene vrednosti:

• Pobačaj.
• Vanmaternična trudnoća.
• Intra-uterina smrt.

Opis
Humani horionski gonadotropin hCG je glikoprotein koji se sastoji iz dve subjedinice α-hCG i β-hCG. Sintetiše se u trofoblastnim ćelijama placente i ima značajnu ulogu u održavanju žutog tela tokom prvih nedelja trudnoće. Kod trudnica koncentracija ukupnog hCG i slobodnog βHCG se povećava u krvi majke i dostiže najveću vrednost između 8 i 10 nedelje. Određivanje slobodnog βHCG zajedno sa PAPP-om koristi se kao rani skrining za izračunavanje Double testa.

Opis
Laktat-dehidrogenaza je enzim prisutan u svim ćelijama u telu, ali i u citoplazmi. S obzirom na to da je njegova koncentracija u tkivu mnogo veća nego u plazmi to znači da će i najmanje oštećenje tkiva dovesti do porasta aktivnosti LDH u plazmi odnosno serumu. LDH pokazuje visoku specifičnu aktivnost u jetri, srčanim i skeletnim mišićima, bubrezima i eritrocitima. Glavna svrha određivanja LDH je prepoznavanje manjih ili većih oštećenja tkiva. Određivanje koncentracije LDH služi i kao dodatni marker za praćenje bolesnika sa tumorom testisa.

Povišene vrednosti:
Povišena koncentracija LDH u serumu javlja se kod infarkta miokarda, hipotireoze, anemija, plućnih ili jetrenih bolesti, leukemija i u mišićnoj distofiji.

Snižene vrednosti:
Niska koncentracija LDH u serumu nema klinički značaj.

Napomena:
Nalaz je gotov za dva sata.

Opis
CA 125 je visokomolekularni glikoprotein i koristi se kao tumor marker za karcinom jajnika koji je četvrti uzročnik smrtnosti među malignim tumorima kod žena.

Klinički značaj:
Može se određivati preoperativno za dobijanje prognostičkih informacija. Kada se određuje serijski može biti koristan u otkrivanju recidiva bolesti i za praćenje odgovora na terapiju. Dobra je korelacija nivoa CA 125 i stadijuma bolesti. Ne može se koristiti kao skrining test za karcinom jajnika, zbog niske osetljivosti CA 125 u početnom stadijumu bolesti.

Povišene vrednosti:
Može biti povišen kod pacijentkinja sa adenokarcinomom i adenoskvamoznim karcinomom cerviksa. Može biti povišen i kod benignih stanja kao što su endometrioza, ciste na jajnicima, ektopične trudnoće, miomi, kod inflamatornih bolesti karlice, u prvom trimestru trudnoće, kod teških bolesti jetre...

Opis
Humani epididimis protein (HE-4) je prvo izolovan u epitelu distalnog epididimisa pa je tako i dobio ime. U maloj količini se sintetiše u epitelu respiratornih i reproduktivnih organa, uključujući i jajnike, a u većoj količini nastaje u tkivu tumora ovarijuma a takođe se sekretuje i u krv.

Klinički značaj:
Karcinomi ovarijuma i endometrijuma su četvrti po smrtnosti među karcinomima kod žena, ali su potencijalno izlečivi ukoliko se dijagnostikuju i tretiraju pravovremeno. Većina karcinoma ovarijuma se otkrije kasno, ali ako se otkrije na vreme procenat preživljavanja je 94%. Kao pojedinačni tumor marker, HE-4 ima najveću osetljivost za detekciju tumora jajnika, naročito u ranoj asimptomatskoj fazi bolesti. Kada se zajedno određuju vrednosti HE-4 i CA 125, i iz njihovih vrednosti preračuna ROMA index (Risk of Ovarian Malignancy Algorithm) osetljivost se povećava sa 76,4% na 95%. pomoću ROMA indexa može se izračunati rizik za prisustvo karcinoma jajnika u premenopauzi ili postmenopauzi. Takođe, HE-4 je osetljiviji u ranoj fazi karcinoma endometrijuma u odnosu na CA 125.

Povišene vrednosti:
karcinom ovarijuma i endometrijuma

Opis
CA 125 je visokomolekularni glikoprotein i koristi se kao tumor marker za karcinom jajnika koji je četvrti uzročnik smrtnosti među malignim tumorima kod žena.

Klinički značaj:
Može se određivati preoperativno za dobijanje prognostičkih informacija. Kada se određuje serijski može biti koristan u otkrivanju recidiva bolesti i za praćenje odgovora na terapiju. Dobra je korelacija nivoa CA 125 i stadijuma bolesti. Ne može se koristiti kao skrining test za karcinom jajnika, zbog niske osetljivosti CA 125 u početnom stadijumu bolesti.

Povišene vrednosti:
Može biti povišen kod pacijentkinja sa adenokarcinomom i adenoskvamoznim karcinomom cerviksa. Može biti povišen i kod benignih stanja kao što su endometrioza, ciste na jajnicima, ektopične trudnoće, miomi, kod inflamatornih bolesti karlice, u prvom trimestru trudnoće, kod teških bolesti jetre...

Opis
Karbohidratni antigen 15.3 (CA 15.3) je marker za praćenje pacijenata sa tumorom dojke. Dobra je korelacija nivoa CA 15.3 i stadijuma tumora dojke.

Klinički značaj:
Određivanje CA 15.3 je korisno za ranu detekciju recidiva karcinoma dojke kod pacijenata bez kliničkih simptoma kao i za praćenje terapije. Nije pogodan kao skrining test, jer može biti povećan i kod drugih malignih i nemalignih bolesti.

Povišene vrednosti:
Kod oko 70% slučajeva povišen je kod karcinoma dojke.Visok nivo CA 15.3 kod pacijenata sa karcinomom dojke gotovo sigurno ukazuje na recidiv ili prisustvo metastaza.
CA 15.3 može biti povišen i kod karcinoma jajnika, pankreasa, pluća, jetre kao i kod nekih benignih stanja (upala dojke, ciroza jetre).

Opis
Kolorektalni kancer je treći po zastupljenosti kancer u svetu. Najčešće počinje kao benigni polip, a zatim se tokom godina razvije u kancer. Karcioembrionalni antigen (CEA) je glikoprotein koji se smatra markerom izbora kod karcinoma debelog creva, zajedno sa CA 19.9. Ali on ipak nije ni organ specifičan ni tumor specifičan marker. Može se naći u niskoj koncentraciji i u serumu zdravih ljudi.

Klinički značaj:
Određivanje CEA se ne preporučuje kao skrining karcinoma debelog creva. Može se određivati pre operacije za procenu stadijuma bolesti i planiranje terapije. CEA je nespecifičan marker koji se određuje u kombinaciji sa specifičnijim tumorskim markerima.

Povišene vrednosti:
kod karcinoma debelog creva, hepatocelularnog karcinoma, karcinoma pankreasa,a može biti povišen i u nekim benignim stanjima kao što su hepatitis, gastrointestinalne bolesti, ciroza, polipi... Oko 85% zdravih pušača ima povišene vrednosti CEA (do 5 ng/mL).

Opis
Kompletna krvna slika je osnovna laboratorijska analiza krvi koja se radi zbog procene opšteg zdravstvenog stanja i otkrivanja različitih poremećaja poput anemija, infekcija, virusnih oboljenja, stanja uhranjenosti organizma i izloženosti otrovnim materijama. Ovom analizom krvi dobija se uvid u broj i kvalitet ćelija krvne loze : eritrocita, trombocita i leukocita.

Opis
Sedimentacija je jednostavan laboratorijski test koji se odnosi na brzinu taloženja eritrocita izazvanom delovanjem sile zemljine teže (gravitacijom). Sedimentacija Er se određuje iz pune venske ili kapilarne krvi. Elektronegativni naboj na površini eritrocita potiče od karboksilnih grupa sijalinske kiseline i održava stabilnost suspenzije eritrocita u plazmi. Sa porastom koncentracije plazmatskih proteina, fibrinogena, imunoglobulina, imunih kompleksa i drugih proteina akutne faze smanjuje se elektronegativnost na membrani eritrocita i kao posledica toga nastaje ubrzano taloženje eritrocita. Do porasta sedimentacije eritrocita dolazi u periodu od 24h nakon pojave akutne inflamatorne reakcije.

Klinički značaj:
Sedimentacija eritrocita odigrava se u tri faze: u prvoj fazi nastaju agregati, u drugoj fazi oni se talože konstantnom brzinom, a u trećoj fazi se talože usporeno. Prva i druga faza odigravaju se u prvom satu. Kod jako ubrzane sedimentacije sve tri faze odigravaju se tokom prvog sata. Zato je sedimentaciju eritrocita dovoljno očitati samo nakon prvog sata. Povišena sedimentacija nespecifično ukazuje na bolesno stanje u organizmu, ali normalna sedimentacija ne isključuje bolest.

Povišene vrednosti:

• Zapaljenski procesi, akutne i hronične infekcije.
• Anemija.
• Maligne bolesti.
• Sistemske bolesti vezivnog tkiva.
• Trudnoća (od 12. nedelje trudnoće do 4. nedelje posle porođaja).

Opis
Mokraća (urin) je proizvod lučenja bubrega, odnosno tečnost kojom se iz organizma izlučuju krajnji proizvodi metabolizma i niz drugih sastojaka koji su višak u organizmu.

Analiza urina se radi u cilju:

• postavljanja dijagnoze bolesti.
• praćenja toka bolesti.
• praćenja efikasnosti terapije.
• skrininga asimptomatske populacije, kongenitalnih ili naslednih bolesti.

Tri glavne kategorije bolesti su:

• bolesti bubrega i urogenitalnog trakta.
• metaboličke i druge bolesti.
• bolesti jetre.

Klinički značaj:
Dijabetična i hipertenzivna nefropatija može se rano dijagnostifikovati pomoću testa na prisustvo mikroalbuminurije.

Različita ispitivanja urina zahtevaju različitu vrstu uzorka:

• Prvi jutarnji urin je uzorak uriniran posle noćnog odmora. Preporuka je da se ovaj uzorak uzima posle osmočasovnog ležanja i ne manje od četvoročasovnog zadržavanja urina u bešici. S obzirom da je ovaj uzorak urina koncentrovaniji od dnevnog, preporučuje se kao standardni uzorak za kvalitativnu analizu urina ili tzv. rutinski pregled mokraće.
• Drugi jutarnji urin je uzorak koji je uriniran 2-4 sata posle prvog jutarnjeg uriniranja. Na sastav drugog jutarnjeg urina može uticati prethodno unošenje hrane i tečnosti.
• 24-časovni uzorak urina sadrži sve porcije urina koje su ispražnjene u toku 24h. Pojedine analize zahtevaju da se urin sakuplja uz dodatak konzervansa (koji se dobija u laboratoriji).

Opis
Protrombinsko vreme je vreme potrebno da se u određenoj količini plazme stvori koagulum uz dodatak tkivnog tromboplastina i kalcijuma. Rezultat se izražava u procentima aktivnosti u odnosu na normalnu plazmu (%) i u INR (international normal ratio)

Klinički značaj:
PT se koristi za preoperativnu procenu koagulacije, skrining urođenog nedostatka faktora spoljašnjeg puta (II,V,VII,X), procenu sintetske funkcije jetre i praćenje terapije oralnim antikoagulansima.

Referentne vrednosti:
Za zdravu populaciju vrednost INR treba da bude 0,9-1,3 Preporučene vrednosti za pacijente na oralnoj antikoagulantnoj terapji su INR 2-4

Povišene vrednosti:
nedostatak faktora II, V, VII, X, zatim bolesti jetre, nedostatak vitamina K, DIK (diseminovana intravaskularna koagulacija), prisustvo lupus antikoagulansa

Snižene vrednosti:
ciroza jetre, alkoholizam

Napomena:
Penicilin skraćuje PT

Opis
Aktivirano parcijalno tromboplastinsko vreme je vreme potrebno da nastane koagulum po dodatku parcijalnog tromboplastina, kontaktnih aktivatora i kalcijuma.

Klinički značaj:
aPTT se koristi za skrining deficijencije faktora unutrašnjeg puta i inhibitora koagulacije, praćenje terapije heparinom i kao skrining za prisustvo lupus antikoagulansa.

Povišene vrednosti:
kod nedostatka jednog ili više faktora koagulacije ili prisustva njihovih inhibitora ili prisustva lupus antikoagulansa

Opis

Ovaj test predstavlja vreme koje protekne od momenta povrede sitnih krvnih sudova (kapilara) do prestanka isticanja krvi.
Test se izvodi ubodom sterilnom lancetom u vrh prsta ili ušne školjke.
Produženo vreme krvarenja se javlja kod oštećenja zidova krvnih sudova,smanjenja broja trombocita i poremećaja funkcije trombocita (adhezija,agregacija).

Opis
Ovaj test predstavlja vreme od uboda u vrh prsta do momenta zgrušavanja krvi. Vreme koagulacije zavisi od svih faza koagulacije krvi.

Opis
Glukoza je monosaharid koji predstavlja glavni izvor energije u organizmu. Neophodna je za mnoge procese, naročito za rad mišića i mozga. Hranom se unose polisaharidi, skrob i glikogen čijom se razgradnjom oslobađa glukoza. Glavni endogeni izvor glukoze je glikogen iz jetre, a ona se može stvarati i iz nekih neugljenohidratnih jedinjenja (npr.aminokiselina). U regulaciji nivoa glukoze u krvi značajnu ulogu imaju hormoni, pre svega insulin. Takođe nivo glukoze regulišu glukagon, hormon rasta, adrenalin, glukokortikoidi, tiroksin.

Klinički značaj:
Određivanje glukoze u krvi je jedan od najčešće određivanih parametara u laboratorijskoj praksi. Veoma je važno određivanje glukoze za dijagnozu i praćenje terapije diabetes mellitusa kao jedne od najčešćih endokrinoloških bolesti savremenog društva.

Povišene vrednosti:
hiperglikemija javlja se kod diabetes mellitusa, privremeno kod jakog stresa, nekada i posle moždanog udara. Može biti povišen u trudnoći, to je tzv.gestacijski dijabetes koji se javlja zbog poremećene tolerancije na glukozu.

Snižene vrednosti:
hipoglikemija može se javiti zbog bolesti jetre, velikog unosa alkohola, smanjenog unosa šećera, nedostatka hormona rasta, inslinoma gde se luče velike količine insulina, pankreatitisa...

Opis
Urea nastaje u ciklusu ureje kao krajnji produkt metabolizma belančevina. Nastala urea izlučuje se uglavnom putem bubrega, tj. mokraće (90%). Preostali deo gubi se preko gastrointestinalnog trakta (GIT) i kože. Urea se u glomerulima filtrira a u tubulima reapsorbuje. Stepen reapsorpcije zavisi od količine reapsorbovane vode. To znači da klirens uree zavisi od diureze (što je diureza veća, veće je izlučivanje uree, odnosno manja je reapsorpcija, i obrnuto). Ovaj mehanizam je pod kontrolom antidiuretičkog hormona.

Povišene vrednosti:
Povišene vrednosti uree u krvi onačavaju se kao azotemija, a mogu se naći u akutnoj hroničnoj bolesti bubrega.

• Prerenalna azotemija (insuficijencija srca, šok, hipotonija, dehidratacija, stres, nekroza tkiva, visokoproteinske dijete).
• Renalna azotemija (akutni glomerulonefritis, hronični nefritis, policistična bolest bubrega, tubularna nekroza).
• Postrenalna azotemija (opstrukcija urinarnog trakta kamenom ili tumorom, hipertrofija prostate, krvarenja u GIT-u, uzimanje kortikosteroida i nefrotoksičnih lekova).
• Addisonova bolest.

Snižene vrednosti:
Snižene vrednosti se pokazuju kod:

• Smanjenog unošenja proteina hranom.
• Povećane sinteze proteina (trudnoća, rano detinjstvo).
• Bolesti jetre.
• Nefrotskog sindroma.
• Celijaklije.

Opis
Kreatinin je supstanca koja nastaje razgradnjom kreatina. Kreatin se stvara u jetri i bubrezima odakle putem krvi dospeva u mišiće i druga tkiva. U se vrši fosforilacija i defosforilacija kreatina pri čemu se oslobađa energija, koja omogućava mišićnu kontrakciju.

Klinički značaj:
Koncentracija kreatinina u serumu zavisi od mišićne mase, pola i godina starosti ispitanika. Količina kreatinina koja nastane iz kreatina i izluči se putem urina u toku dana je konstantna, ako je bubrežna funkcija uredna. Određivanje koncentracije kreatinina u serumu koristi se za dijagnostiku i lečenje bolesti bubrega i dobar je pokazatelj brzine glomerularne filtracije.

Povišene vrednosti:
Povišene vrednosti koncentracije kreatinina u serumu javljaju se kod akutnih i hroničnih bolesti bubrega, opstrukcije mokraćnih puteva.

Snižene vrednosti:
Koncentracija kreatinina u serumu snižena je kod osoba sa mišićnom distrofijom, kod trudnica.

Napomena:
Nalaz je gotov za dva sata.

Opis
Kalijum je jedan od važnijih elektrolita u organizmu. Nalazi se unutar ćelije. Pošto je odgovoran za prenošenje nervnih nadražaja važan je za pravilan rad srca(omogućava pravilne srčane kontrakcije), neophodan za pravilno funkcionisanje creva i mišića. Stoga je održavanje normalne koncentracije kalijuma u vanćelijskoj tečnosti važno za normalno funkcionisanje ćelija u telu. Osnovni regulacijski mehanizam za održavanje normalne koncentracije kalijuma jesu bubrezi, koji po potrebi organizma kalijum ili čuvaju ili izlučuju iz njega. Sadržaj kalijuma u organizmu zavisi od starosti, pola i mišićne mase.

Povišene vrednosti:
Povišena koncentracija kalijuma u serumu javlja se usled : povećanog unosa kalijuma ishranom, hemolize- pri čemu kalijum iz ćelije prelazi u vanćelijski prostor, u slučaju dehidratacije, hronične bubrežne insuficijencije-kada se kalijum pravilno ne izlučuje iz organizma , hipoaldosteronizma, dijabetične ketoacidoze i dr.

Snižene vrednosti:
Do sniženja koncentracije kalijuma u serumu mogu dovesti stanja kao dugotrajno povraćanje, teške dijaree, povećana diureza, trudnoća, gladovanje, i bolesti kao primarni hiperaldosteronizam, Cushingov sindrom.

Napomena:
Nalaz je gotov za dva sata. Za određivanje koncentracije kalijuma krv se uzima natašte.

Opis
Natrijum je element na šestom mestu po zastupljenosti u organizmu. On je glavni ekstracelularni katjon i predstavlja skoro 90% svih neorganskih katjona u plazmi.Zbog toga je odgovoran za održavanje raspodele vode i osmotskog pritiska u ekstracelularnom prostoru. 30% količine natrijuma prisutne u organizmu vezano je u kristalnoj strukturi kostiju i to je neizmenljiva koncentracija. Ostatak je raspoređen u različitim delovima organizma i predstavlja izmenljivi deo koncentracije natrijuma.

Klinički značaj:
Glavno mesto regulacije koncentracije natrijuma su bubrezi. Iz organizma natrijum se gubi putem gastrointestinalnog trakta, kože i urina.

Povišene vrednosti:
Povećana koncentracija natrijuma javlja se kod: povećanog unosa natrijumovih soli ili kod smanjenog izlučivanja natrijuma iz organizma, hiperadrenalizma, teške dehidratacije –kada se gubi više vode nego natrijuma, teških oboljenja bubrega.

Snižene vrednosti:
Snižena koncentracija natrijuma u organizmu posledica je oboljenja kao što su nefrotski sindrom, insuficijencija rada srca, hronično oboljenje jetre, hipoalbuminemije, neadekvatnog lučenja antidiuretičnog hormona usled čega dolazi do zadržavanja vode u organizmu. Intravenska primena infuzija ili ishrana sondom dovodi do smanjenja koncentracije natrijuma u organizmu.

Napomena:
Nalaz je gotov za dva sata. Za određivanje koncentracije natrijuma krv se uzima natašte.

Opis
Alanin amonotransferaza je enzim koji učestvuje u metabolizmu aminokiselina. Najviše ga ima u jetri a u manjoj količini u skeletnim mišićima, srcu, bubrezima, pankreasu i eritrocitima pa se smatra specifičnim jetrenim enzimom, čak specifičnijim za bolesti jetre od AST. Neki lekovi mogu da utiču na vrednost ALT u serumu. Muškarci imaju nešto više vrednosti ALT od žena.

Klinički značaj:
Specifičan je jetreni enzim i određuje se zajedno sa AST u dijagnozi oboljenja jetre.

Povišene vrednosti:
Izrazito povećanje ALT se javlja kod nekroze parenhima jetre, šoka, ekstenzivne traume skeletnih mišića, miozitisa, miokarditisa, dok je povećanje aktivnosti umerenije kod ciroze, tumora jetre, hroničnog alkoholizma. Najveći porast ALT je kod akutnog virusnog hepatitisa pri čemu je aktivnost ALT uvek veća od aktivnosti AST.

Snižene vrednosti:
nemaju klinički značaj

Opis
Aspartat aminotransferaza je enzim koji učestvuje u metabolizmu aminokiselina. Najveću aktivnost ima u jetri, srcu, skeletnim mišićima, pankreasu, a u manjoj meri u plućima i eritrocitima.

Klinički značaj:
Najčešće se određuje zajedno sa ALT u dijagnozi oboljenja jetre pri čemu je za dijagnozu bitan odnos ova dva enzima.

Povišene vrednosti:
Vrlo visoka vrednost AST se javlja kod virusnog hepatitisa, a umereno povećanje kod hroničnih bolesti jetre, opstruktivne žutice, upotrebe hepatotoksičnih lekova, alkoholnog hepatitisa, mononukleoze, nekroze, upale ili traume srčanog ili skeletnih mišića.

Snižene vrednosti:
uremija ili nedostatak vitamina B6.

Napomena:
Neki lekovi mogu da povećaju vrednost AST (izoniazid, fenotiazin, eritromicin, progesteron, metildopa...)

Opis
Kompletna krvna slika je osnovna laboratorijska analiza krvi koja se radi zbog procene opšteg zdravstvenog stanja i otkrivanja različitih poremećaja poput anemija, infekcija, virusnih oboljenja, stanja uhranjenosti organizma i izloženosti otrovnim materijama. Ovom analizom krvi dobija se uvid u broj i kvalitet ćelija krvne loze : eritrocita, trombocita i leukocita.

Opis
Glukoza je monosaharid koji predstavlja glavni izvor energije u organizmu. Neophodna je za mnoge procese, naročito za rad mišića i mozga. Hranom se unose polisaharidi, skrob i glikogen čijom se razgradnjom oslobađa glukoza. Glavni endogeni izvor glukoze je glikogen iz jetre, a ona se može stvarati i iz nekih neugljenohidratnih jedinjenja (npr.aminokiselina). U regulaciji nivoa glukoze u krvi značajnu ulogu imaju hormoni, pre svega insulin. Takođe nivo glukoze regulišu glukagon, hormon rasta, adrenalin, glukokortikoidi, tiroksin.

Klinički značaj:
Određivanje glukoze u krvi je jedan od najčešće određivanih parametara u laboratorijskoj praksi. Veoma je važno određivanje glukoze za dijagnozu i praćenje terapije diabetes mellitusa kao jedne od najčešćih endokrinoloških bolesti savremenog društva.

Povišene vrednosti:
hiperglikemija javlja se kod diabetes mellitusa, privremeno kod jakog stresa, nekada i posle moždanog udara. Može biti povišen u trudnoći, to je tzv.gestacijski dijabetes koji se javlja zbog poremećene tolerancije na glukozu.

Snižene vrednosti:
hipoglikemija može se javiti zbog bolesti jetre, velikog unosa alkohola, smanjenog unosa šećera, nedostatka hormona rasta, inslinoma gde se luče velike količine insulina, pankreatitisa...

Opis
Oralni test tolerancije glukoze se radi kada postoji sumnja na diabetes mellitus, sumnja na getacijski diabetes ili poremećenu toleranciju na glukozu. Test se izvodi tako što se prvo određuje glukoza na tašte, zatim pacijent popije određenu količinu glukoze rastopljene u vodi, a zatim se glukoza određuje u uzorcima krvi uzetih nakon 60 i 120 min od uzimanja glukoze. Test se radi ujutro, na tašte posle 12h noćnog gladovanja. Pacijent ne sme da jede tokom izvođenja testa, niti da puši, može da pije vodu. 30 minuta pre izvođenja testa pacijent treba da miruje.

Opis
Humani horionski gonadotropin hCG je glikoprotein koji se sastoji iz dve subjedinice α-hCG i β-hCG. Sintetiše se u trofoblastnim ćelijama placente i ima značajnu ulogu u održavanju žutog tela tokom prvih nedelja trudnoće. Kod trudnica koncentracija ukupnog hCG i slobodnog βHCG se povećava u krvi majke i dostiže najveću vrednost između 8 i 10 nedelje. Određivanje slobodnog βHCG zajedno sa PAPP-om koristi se kao rani skrining za izračunavanje Double testa.

Opis

Doubletest-skrining u 1.trimestru trudnoće
Test se radi između 11. i 14. nedelje trudnoće (11-13+6 nedelje).Koristi se za izračunavanje rizika od postojanja hromozomskih abnormalnosti kod bebe (Daunov sindrom,Edvardov sindrom,Patoov sindrom).
Iz krvi majke se određuju dva parametra:

1. slobodni β-HCG
2. PAPP-A

Potreban je i ultrazvučni pregled kojim se obezbeđuju mere bebe.
Potrebni su i dodatni podaci o majci,najvažniji je starost majke.
Svi ovi podaci i mere se obračunavaju kompjuterski  i vrednost koja se dobija je verovatnoća postojanja hromozomskih abnormalnosti kod deteta.
Visok rizik ne znači da postoje poremećaji,već da je potrebno dodatno ispitivanje.

Opis
Alfa feto protein je glavni glikoprotein krvi tokom prvih 6 nedelja trudnoće, a kasnije tu ulogu preuzima albumin.Sintetiše ga fetus, prolazi placentu i normalno se nalazi u krvi majke. Koncentracija AFP u krvi fetusa je najviša između 12. i 14. nedelje, a u serumu majke između 28. i 32. nedelje trudnoće. Abnormalno povećanje AFP u serumu majke predstavlja osnovu skrining testa za defekt neuralne tube.

Klinički značaj:
AFP je jedan od parametara koji se određuje prilikom TRIPLE testa. Idealno vreme za ovaj test je između 16. i 18.nedelje trudnoće. Takođe se koristi kao tumor marker kod hepatocelularnog karcinoma i karcinoma ovarijuma i testisa (određuje se zajedno sa ßHCG). U kontroli toka bolesti kod primarnog karcinoma jetre AFP je marker prvog izbora. Povišene vrednosti pokazuju sa sigurnošću od 95% na aktivno oboljenje, pri čemu to nije povezano sa veličinom tumora.

Povišene vrednosti:
u trudnoći, kod primarnog karcinoma jetre, karcinoma testisa

Snižene vrednosti:
nemaju klinički značaj

Opis
βHCG je glikoprotein koji luči tkivo posteljice. Naziva se i hormonom trudnoće i vrlo je važan pokazatelj razvoja trudnoće, pogotovo u njenom prvom trimestru. Merenje koncentracije βHCG u uzorku krvi u 95% slučajeva daje dijagnozu trudnoće već 7 dana nakon oplodnje. U vreme očekivane menstruacije (12-14 dana nakon ovulacije, zavisno od dužine ciklusa) nivo βHCG-a u krvi dostiže koncentraciju oko 100 IU/L. Udvostručuje se u proseku na svaka dva dana, tako da se test βHCG ponavlja dva dana nakon prvog testa kako bi se utvrdilo da li se βHCG pravilno duplira. Određivanje βHCG je značajno kod triple testa, to jest otkrivanja Down-ovog sindroma od 14-18 nedelje trudnoće. Testiranje βHCG se koristi u dijagnozi ili praćenju ćelija tumora i gestacijske trofoblastične bolesti.

Povišene vrednosti:

• Trudnoća.
• Ektopična trudnoća.
• Trofoblastični tumori.
• Tumori germinativnih ćelija.

Snižene vrednosti:

• Pobačaj.
• Vanmaternična trudnoća.
• Intra-uterina smrt.

Opis

Triple test,Quadruple test-skrining u 2.trimestru trudnoće
Ovi testovi se izvode između 15. i 20. nedelje.Imaju za cilj izračunavanje rizika od postojanja određenih genetskih i razvojnih abnormalnosti.
Triple test se izvodi između 14+0 i 22+6 nedelje trudnoće.
Iz krvi majke se određuju sledeći parametri:

1. AFP-protein koga proizvodi fetus
2. HCG-hormon koga stvara placenta
3. FreeEstriol-Estrogen koga stvaraju placenta i fetus

Quadruple test se izvodi između 14+0 do 20+0 nedelje tudnoće.Sličan je Triple testu,s tom razlikom što se pored ova 3 parametra određuje i

1. Inhibin-A-protein koga stvara placenta

Prednost ovog testa u odnosu na Triple test je veća mogućnost identifikacije trudnoće sa povećanim rizikom i smanjen procenat lažno pozitivnih rezultata.
Potreban je i ultrazvučni pregled kojim se obezbeđuju mere bebe.
Potrebni su i dodatni podaci o majci,najvažniji je starost majke.
Svi ovi podaci i mere se obračunavaju kompjuterski  i vrednost koja se dobija je verovatnoća postojanja hromozomskih abnormalnosti kod deteta.
Visok rizik ne znači da postoje poremećaji,već da je potrebno dodatno ispitivanje.

Cenovnik i adrese

Pogledajte gde možete izvršiti analizu i po kojim cenama.

Preuzmite cenovnik